Udahni prirodu!

Valjevske planine - Jablanik i Medvednik

Foto album sa ture

Treklog 

Posle poziva više planinarskih vodiča koji su organizovali izlete u ovaj kraj Srbije, konačno sam odlučio da i ja napravim neku moju organizaciju i odem u ove krajeve koje sam već neko vreme meračio da posetim. Prošle godine u oktobru, smo napravili izlet na Povlen (slike i kratka priča se može pogledati na: http://picasaweb.google.com/Udahniprirodu.01/PovlenskeMagleIVidici), ali zbog veoma lošeg vremena i magle koja nas je pratila ceo dan, nismo bili u mogućnosti da doživimo i osetimo ovu planinu u svoj svojoj lepoti i raznolikosti.

Ovaj 17-i maj 2009-e godine, je osvanuo sunčan i vedar, a takav je i ostao sve vreme našeg lomatanja po ovim predivnim planinama. Ekipa se skupila u sastavu (sleva na desno): Cica (sedi sa strane), Dragan, Buca (moja malenkost), Sandra i Dragana.

U nedeljno jutro smo poranili, sopstvenim prevozom stigli do sela Bebića luka, (odmah posle manastira Pustinja kod Poćute) i odatle napravili predivan krug prvo preko Jablanika (1275 m.), pa onda preko "Mijačkog visa" i "Stolice" na Medvednik (1244 m.) da bi se onda preko sela Rebelj i njegovih zaseoka spustili natrag do Bebića Luke.

Put kojim smo prošli ucrtan u topografsku kartu:

I u Google Earth:

Profil visina:

Iz Bebića Luke (490 mnv) se kratko ide putem pored rečice Jablanice i posle otprilike 600 m. se na jednom mestu ukazuje prelaz preko nje i putić koji vodi naglo uzbrdo. Stazica je odlična, dosta je velik nagib ali je svo vreme hladovina i veoma brzo se izlazi do par domaćinstava i malog verovatno porodičnog groblja. Odatle se odmah izlazi na livadicu odakle je veoma lep pogled na susedno Debelo brdo. Od te livadice koja se nalazi na nekih 650 mnv, staza nastavlja dalje uzbrdo i povremeno prolazi kroz neke zaseoke, da bi se posle savladanih još 280 metara došlo i do prvog izvora koji je istina bio sav u koprivama tako da baš i nismo hteli da eksperimentišemo sa probijanjem i žarenjem! Odatle pa nadalje sve do vrha Jablanika, staza vodi preko prelepih livada, pa kroz bukovu šumu gde je put bio prekriven još uvek zadržalim opalim jesenjim lišćem, kroz plantaže sremuša koji naravno nismo propustili da oberemo, a sve to začinjeno prelepim vidicima na okolne i one udaljenije planine. U par momenata smo poželeli, pošto je dan bio veoma vruć, da se samo izvalimo u neku od debelih hladovina i da ostanemo tu spavajući. Međutim, planinarski duh je ipak pobedio onaj spavalački, tako da smo u trenucima najvećih kolebanja, ipak uspevali da nastavimo dalje po predviđenom planu. Završni uspon na vrh Jablanika je staza koja se lagano penje cik-cak putanjom i na kraju se preko poslednje kosine izlazi gore. Pogled je odatle takođe bio fantastičan, na Medvednik koji je najbliži vrh, Debelo brdo na drugu stranu, na Povlenske vrhove i na ostale planine u okruženju.

Na vrhu Jablanika smo se zadržali nekih 30-ak minuta da se malo odmorimo i nešto prezalogajimo i onda smo krenuli u spuštanje na drugu stranu. Put prvo vodi preko velike zatalasane livade i onda lagano uplovljava u šumu gde se i nagib povećava. Posle gubitka visine od otprilike 160 m, dolazi se do izvora koji je pored samog puta (malo je teško uočljiv jer se nalazi u nekom deblu) i za koji smo se prvo mislili da li je uopšte voda dobra. Draganče (pošto je bio najžedniji) je prekinuo sva nagađanja oko toga, zahvatio vodu, otpio i rekao: "vi kako hoćete ali ova voda je odlična". Onda smo se i mi ostali napili vode, dopunili zalihe i stvarno nikakvih problema nije bilo. Naknadno sam saznao da se ovaj izvor zove "Stabulja" i da je to deblo u stvari bukovina stara preko 100 godina!

Od izvora, put se nastavlja dalje nizbrdo i posle spuštanja od još nekih 70-ak metara visinski i oko 3 km dužinski, dolazi se do table na kojoj je označeno skretanje za vrh Medvednika. Na tom putu usput ima par odvajanja koji vode direktno do planinarskog doma "Medvednik" ali mi smo hteli prvo da se popnemo na vrh, pa tek onda da odlučimo šta dalje da radimo.

Uspon na vrh Medvednika počinje prvo veoma lagano, da bi se posle nekih 200 metara na desno, odvojila pešačka staza od kolske. Odatle počinje dosta veliki nagib kojim se u dužini od otprilike 600 m savlađuje visinska razlika od 150 m. Posle toga staza naglo gubi u nagibu, izlazi se na greben i šumskim putićem u dužini od još nekih 650 m se dolazi do vrha Medvednika. Pošto je vrh u gustoj šumi, pogled odatle praktično i ne postoji, ali sam tek kasnije saznao da smo trebali da produžimo još malo do ivice tzv. Vojine stene odakle se pruža pogled na reku Zavojšnicu i na okolna sela i vrhove. Međutim, vremena je ionako bilo veoma malo, tako da smo boravak na vrhu iskoristili za još jedan odmor i brzi obrok. Već je bilo dosta kasno (oko 17 i 45 h) i trebalo je krenuti natrag, a tada sam mislio da nam do kola treba još otprilike 5 km jer sam planirao da iskoristim prečicu pre odvajanja puta za lokaciju "Vasina voda". Međutim situacija na terenu je bila malo nejasna i onog momenta nije bilo vremena za neko veće eksperimentisanje da li je ta deonica prohodna ili nije (kasnijom detaljnijom analizom sam ipak video da je moglo tuda da se prođe i sledeći put ću sigurno tuda proći), tako da smo odlučili da pratimo put i da se njime spustimo do Bebića luke. Usput smo ipak uspeli nekim prečicama malo da skratimo put i u selu Rebelj smo dobili instrukcije da bi eventualno mogli da se spustimo do potoka i onda da prateći njega preprečimo do Bebića luke. Međutim, stvarno je bilo dosta kasno, već je bio sumrak i dogovorili smo se da ipak pratimo put pa kad stignemo-stignemo. Ta odluka nam je definitivno produžila pešačenje još više, tako da je umesto planiranih 18-19 km, GPS na kraju dana pokazao da smo prešli oko 24 km i savladali 1100 m. visinske razlike. Do kola smo došli oko 20 i 45 h, bukvalno u poslednji čas pre potpunog mraka, na brzinu se presvukli i popakovali i za nešto više od 2 sata vožnje stigli do Beograda.

Ne previše umorni, ali izuzetno zadovoljni smo završili i ovaj dan i ovu posetu valjevskim planinama!

Pozdrav od nas:

I od Cice koja kulira: